Samoregulišuća traka firme Hemstedt® se pokazala kao idealno rešenje za zaštitu od zamrzavanja i temperaturnu kontrolu cevi, ventila, kontejnera i rezervoara. Postavljanje traka je izuzetno lako, jer se odsecaju na meru neposredno pred montažu. Pričvršćuju se za početak cevi trakom otpornom na temperaturu i priljubljuju se uz površinu cevi ili rezervoara bez obzira da li su oni od plastike, gvožđa ili stakla. Za cevi većih prečnika koristi se istovremeno nekoliko grejnih traka.
Prednosti ovih traka su:
Zaštita staza, prilaza garažama, stepeništa, terasa, travnatih površina, ulaza u bolnice,… su samo neka od mesta koja nikada ne bi smela da budu zaledena ili prekrivena snegom. Za ove zahtevne primene, Hemstedt® proizvodi električno podno grejanje za spoljne uslove za podloge od asfalta, cigle, tucanika i peska. Ovo grejanje omogućava bezbedno topljenje snega i leda i sprečava njihovo nakupljanje na površini.
Mreža široka 80 cm pokriva 90 cm podloge i radi pod naponom od 230 ili 400 VDC. Potrošnja je 300 W/m² ukoliko se u podlogu ugradi na dubini od 7 cm.
Montiranjem grejnih kablova u oluke oni se štite od zamrzavanja i tako se sprečavaju njihova fizicka oštecenja koja nastaju kao posledica širenja vode prilikom zamrzavanja. Takođe, funkcionalni oluci će sprečiti podlivanje krovova i zaštiti radni ili stambeni prostor.
Ovaj električni grejni kabal se povezuje direktno u utikač koji se nalazi pored cevi. Kabal je samoregulišući i onemogućava nekontrolisano hlađenje cevi, a time i njeno oštećenje i na taj način štiti cevi od zamrzavanja.
Pored toga, obezbeđuje minimalnu temperaturu tečnosti u cevi što može biti zahtev kod pojilišta ili spoljnih česmi vode za piće. Ovaj kabal se uključuje na temperaturi od +5°C, a automatski gasi na +15°C i na taj način štedi elektricnu energiju.
Električni grejni kablovi se često koriste za zaštitu od zamrzavanja tečnosti u cevima – vodovodnim i hidrantskim, kao i u protivpožarnim instalacijama (sprinkleri) kao i u rezervoarima koji su izloženi niskim temperaturama.
Takođe se koriste za dogrevanje mazutnih, naftnih, gasnih i cevnih instalacija u raznim proizvodnim procesima kako bi se održala tečljivost fluida kroz cevi. U ovim slučajevima instalisana snaga grejnih kablova koja se primenjuje zavisi od mnogih faktora (prečnik cevi, debljina i koeficijent toplotne provodljivosti izolacije, najniža očekivana temperatura, temperaturna razlika koju želimo da postignemo).
Za ovu primenu možemo da ponudimo grejne kablove sa rednim i sa paralelnim otporom i samoregulišuće grejne kablove, a za sredine gde postoji opasnost od požara i eksplozije, kablove u „EX“ zaštiti.
Nekada se pri projektovanju hladnjača vrlo često zanemarivala opasnost od zamrzavanja tla, a u cilju smanjenja investicionih troškova.
Praksa je pokazala da se kod objekata kod kojih nije izvedena zaštita od zamrzavanja tla u hladnjačama, nakon 5-7 godina eksploatacije, po pravilu pojavljuje deformacija poda u vidu veće ili manje grbe koja se vremenom uvećava i na kraju zahteva ozbiljnu sanaciju.
Ovakve havarije prouzrokuju ogromne materijalne troškove koji više stotina puta premašuju ulaganje u kvalitetnu i pouzdanu zaštitu. Jedno od najkomfornijih i najkvalitetnijih rešenja postiže se primenom grejnih kablova koji se postavljaju na nearmiranu betonsku ploču ispod izolacionog sloja hladnjače.
Poznato je da svi fluidi pa tako i vazduh kada se zagrevaju počinju prirodno da cirkulišu tako što se topliji slojevi podižu naviše, a hladniji se spuštaju ka tlu. Ukoliko je u pitanju grejanje staklenika i plastenika konvencionalnim vrstama grejanja susrećemo se sa problemom velikih toplotnih gubitaka i nepoželjnog temperaturnog rasporeda po visinskim zonama. Naime, veći deo emitovane toplotne energije se sakuplja u gornjim slojevima vazduha gde kroz tanke i termički provodljive zidove prelazi u spoljašnju sredinu. Manji deo toplotne energije stiže do viših delova biljke, dok koren biljke koji se nalazi u zemlji, skoro da se uopšte ne zagreva. Zato se čak i kod korišcenja jeftinijih vrsta energenata, postavlja pitanje ekonomske isplativosti ovakvog grejanja sa veoma malim stepenom iskorišcenja toplotne energije.
Primenom grejnih kablova koji se postavljaju u zemlju, emitovana toplota iz kabla zagreva okolnu zemlju u zoni korenovog sistema i iskorišcava se tamo gde je najpotrebnija, gde se inicira rast biljke. Stepen iskorišcenja se još može povećati izradom termoizolacije ispod kablova na dubini koja zavisi od vrste zasada odnosno velicine njegovog korena.
Grejni kablovi su veoma pogodni za grejanje tovilišta i uzgajališta za piliće.
Za sve dodatne informacije u vezi primene grejnih kablova, budite slobodni da nas kontaktirate